Промоција књиге „Хармоника у Србији 120 година – од Пашоне до Универзитета” проф. др Љубомира С. Лукића, представљала је својеврсно путовање кроз историју овог инструмента, који је у Србију почео масовније да стиже након Првог светског рата. Путовање кроз чудесни свет хармонике, које је приредио професор Лукић, по обиму, прецизности и тематским целинама, представљаће у будућности капитално дело на које ће се нараштаји позивати, које ће цитирати и које је, већ сада, уџбеник. Професор Лукић није оставио или скрајнуо ниједан елеменат важан за историју овог инструмента, од градитељства, техника свирања, па све до најзначајних инструменталиста које је хармоника прославила.
Хармоника је своју популарност у Србији завредела тиме што је инструмент који мења цео оркестар. Талентовни младићи у Србији су је пригрлили, али прве дворедне и троредне хармонике нису биле у стању да у потпуности дочарају мелос Србије, све до појаве шесторедне хармонике Бе система, са равном тастатуром, с кабином, најчешће четворогласне у приму, а петогласне у басу и која данас носи назив „Српска хармоника”.
Промоцијом ове монографије, Културни центар „Рибница” Краљево је отворио врата за нове програме који ће у будућности чинити део Фестивала „Златне хармонике Краљева” и које овај фестивал померају са листе манифестација којима је забава примарна намера.
Они који су у среду, 24. јула, били у Свечаној сали Градске управе, а поклоници су хармонике, изашли су из ње вероватно збуњени „количином историје” коју је професор Лукић пред њих изнео, али свакако обогаћени новим сазнањима о инструменту који доживљавамо као део сопственог генома.
У музичком делу програма учествовао је Новица Неговановић млађи, који је извео неколико композоција од народне до класичне музике. Са професором Лукићем разговарала је Мирјана Дробац, етномузиколог.
