У оквиру серијала „Књига у Центру“, у Француској кући одржан је програм са др Миланом Матијевићем. Модератор је био песник Милош Милишић. Разговарало се о књигама које је др Матијевић написао, о краљевачким фабрикама, историји, спорту…
„Човек не може живот да раздвоји од књиге. С књигом почињемо и бавимо се њоме целог живота. Књиге записују оно какви смо били људи. Ја сам по завршетку факултета радио на економским аналаизима, па сам наставио стручну литературу. Све реферате сам морао у писаном облику да саопштавам. Касније сам дошао на неке одговорне функције и често сам морао да наступам на скуповима па сам писао текстове и за то. Тако је настала моја прва књига Мала привреда и могућност њеног развоја на подручју општине Краљева“, рекао је др Матијевић.
Било је речи и о руковођењу у Робној кући „Београд“ и фабрици „Јасен“, као и о другим фабрикама које је „појела“ транзиција.
„Дугогодишње санкције оставиле су тешко бреме наслеђа и није могло благовремно да се врши реинвестирање и модернизација. То је довело до тешких последица. Кад се кренуло у транзицију и промену система, те фабрике су на брзину утеране у стечај. Транзиција је погрешно изведена, јер смо ми тада имали и државни и друштвени капитал. Тада се ишло на то да се све приватизује, а заправо није приватизовано него је тај капитал пребачен у личну својину. Није развијен ни корпоративни ни акционарски систем управљања фирмама. Приватни капитал требало је да буде удружен и да се формирају менаџерске екипе. Транзиција је узела погрешан ток, пре свега је кренула путем политичке транзиције и промене политичког система, без ослонца на реалне услове и на економске услове. Ту су пропале и многе политичке гарнитуре које су се заложиле да дођу на власт и нудиле неке нове програме. Нажалост, ти програми нису успели због тога што је економско истраживање привреде било запостављено.“
У другом делу програма разговарало се о страдању Краљевчана у Другом светском рату. Милишић је истакао да су Матијевићеве књиге читљиве, информативне, домишљате и да је „натерао“ историчаре да се окупе и разматрају шта се у Краљеву догодило ’41. године. Међу тим књигама је „Краљево их није заборавило“ у којој Матијевић анализира старосне и струковне структуре, као и порекло радне снаге међу страдалима. Након тога је настао један талас озбиљнијег проучавања овог феномена стрељања које је спроведено у Краљеву.
Велике заслуге Матијевићу се приписују и за сазнања о томе како је Краљево некад изгледало.
„Написао сам књигу „Краљевачке кафане“. Тада сам радио у Привредној комори и окупио сам старе Краљевчане, бивше кафеџије, и они су ми показивали где се шта налазило. Чак сам био и на суду јер сам тврдио да је Задужбина имала шталу у којој су смештани коњи занатлија који су ту долазили… Кафане су биле посебна институција. Краљево је такође било и велико међународно тржиште, град на гласу. Постојало је доста јако занатство па сам тако једну књигу посветио и краљевачким еснафима.“
Пред крај програма водио се разговор о спорту. Др Матијевић је био председник Атлетског савеза Србије и последњи председник Атлетског савеза Југославије. И данас се бави спортом. У мају ће учествовати на Балканском првенству у атлетици. Сврстан је у десет најуспешнијих тренера бивше Југославије.
Речи хвале о др Матијевићу имали су и помоћник градоначелника за културу Сретен Јовановић, глумац Миломир Недељковић, некадашња Матијевићева колегиница из Привредне коморе Зорица Петровић и наставник физике Станимировић, његов школски друг.
