ТРПЕЗА ЗА УМОРНЕ ПУТНИКЕ, Европски путописци о исхрани у Србији у 19. веку – Ђорђе С. Костић
У земљи која је постепено добијала своје препознатљиве обрисе на карти Европе, као улазна капија на путу ка непознатом, хаотичном али изазовном „Оријенту“, странци су срдачно дочекивани и угошћавани за кнежевском и краљевском трпезом, у првим београдским модерним хотелима, паланачким кафанама, манастирским коначиштима, путничким свратиштима, сеоским крчмама и колибама или уз огњиште под ведрим небом.
Остављајући своје утиске о јелима и пићу, обичајима за столом, славама и теферичима, начину припремања хране, гајењу воћа, повртарским културама, виновој лози, откривали су савременицима један до тада мало или никако познат део, за њих, ако не „праве Европе“, онда макар „европске Турске“, касније „Балкана“, „Југоистока“. Запажајући посебности „српског јеловника“, уочавали су утицаје, различите локалне кухиње, његове добре и – повремено за њих – његове тешко сварљиве особине, ослобађали се предрасуда о домаћинима и земљи. Кроз „призму јеловника“ преламали су се и процеси „деоријентализације“, и „европеизације“ промене социјалних, привредних и културолошких образаца младог српског модерног друштва.
ПАС И КОНТРАБАС – Саша Илић (добитник Нинове награде)
Протагониста романа „Пас и контрабас“, коме је гломазни инструмент одавно срастао с леђима, као какав уклети грбавац води читаоца на места размештена по менталним и географским мапама, пунктуме око којих је успостављен широк друштвени консензус да их не треба тако огољене гледати или да их треба заборавити; од бојног брода Југословенске ратне морнарице, преко ковинске болнице, смртоносне дунавске обале, затрованих институција, хипокризије хуманитаризма, судбина лудо талентованих побуњеника, првих и последњих љубави, девастирајуће напуштености, уз сталне флешбекове и кошмаре, до светла; мора, музике и опсене осунчане, избеглицама крцате Ђенове, града препознатљивог по фантазмагоричном гробљу и још више по луци – тачки у којој избрисани и прогнани виде слободу и одакле се креће у нови живот, или барем његов наговештај.
ПО ШУМАМА И ГОРАМА – Миленко Бодирогић
Бодирогићев роман преузима свој наслов из првог стиха познате партизанске песме, јер у том роману два човека заиста ходају по шумама и горама, трагајући за оном земљом која се помиње у другом стиху као наша земља. Па где је онда та наша земља?
Рајић, ходач и ходочасник револуције, ово ће питање померити с ону страну сваке носталгије и препознатљивих пракси сећања. Он је водич у потрази за том земљом и за именима и судбинама раног партизанског покрета кроз који је она и настајала.
На ходањима по Фрушкој гори, Калину, Црепољском, Калничком горју, Похорју и Триглаву, Рајићев пут ка Југославији физички води навише, ка шумама и горским врховима, док истовремено приповедно понире у југословенску повест.
СТАРИ МАЈСТОРИ – Томас Бернхард
„…Данашњи човек је изложен, незаштићен, данас имамо једног скроз – наскроз изложеног, незаштићеног човека, до пре само десетак година људи су се осећали колико – толико заштићено, али данас су препуштени потпуној незаштићености, рекао је Регер у Амбасадору. Немају где да се сакрију, никакво скровиште више не постоји, то је оно страшно, рекао је Регер, све је постало скроз – наскроз видљиво и самим тим потпуно незаштићено; то значи да човек данас не може нигде више да побегне, данас свуда, без обзира где су, људе прогањају и лове, и они морају да беже и склањају се и не налазе више никакву рупу у коју би могли да се завуку, сем да побегну у смрт, то је чињеница, рекао је Регер, то је језиво, јер свет више није пријатно место, већ је само језиво место. Морате да се помирите с тим језивим светом, Ацбахеру, хтели то или не хтели, скроз – наскроз сте препуштени том језивом свету, ако вас убеђују у супротно, онда вас убеђују у лаж, том лажју вам данас непрекидно пуне уши, у томе су највештији пре свега политичари и политички брбљивци, рекао је Регер. Свет је ужас своје врсте у ком ниједан човек више не налази заштиту, ни један једини, тако је рекао Регер у Амбасадору.“
ВРАБАЦ ЏОНИ – Никола Ђуричко
На Балканском полуострву, у граду Београду, тачније у Ташмајданском парку у звонику Цркве Светог Марка, живи један наизглед сасвим обичан врабац Џони. А на тавану Архива Србије, тачно на супротном крају парка, живи једна надасве обична врабица Лили…
Али шта ће се десити када непозната шарена птица наруши хармонију њиховог врапчијег света и доведе их у опасност? Хоце ли Џони и Лили успети да спасу Шареног и помогну му да се сети ко је и где припада?