Културни центар „Рибница“ Краљево организовао је промоцију романа „Послије забаве“ Стева Грабовца, јубиларног седамдесетог добитника НИН-ове награде. Краљевачка публика имала је прилику да чује и упозна писца који долази ван граница Србије, тачније, реч је о првом добитнику награде, након више од три деценије, који долази из Републике Српске, прецизније, из Бања Луке.

Стево Грабовац је аутор два романа, „Мулат, албино, комарац“ који је 2019. године био у најужем избору за НИН-ову награду, награђеног романа „Послије забаве“ који је објављен прошле године, као и збирке песама „Станица непостојећих возова“ објављене 2007. године.

На самом почетку разговора аутор је проговорио о неочекиваној слави која му је потпуно променила живот, о свечаном и великом дочеку и пријему у Бања Луци, о проблемима с организацијом и путовањима, с обзиром на чињеницу да је већина промоција одржана у Србији. Било је речи и о великим проблемима у издаваштву у Републици Српској и Босни и Херцеговини уопште и о пионирској улози Бориса Максимовића, власника издавачке куће Имприматур из Бања Луке која је објавила оба Грабовчева романа.

Говорило се паралелно о оба романа, о сличностима, разликама, о јунаку за ког сам писац каже да је у питању симпатични маргиналац и романтични губитник који се у другом роману трансформисао у „зрелог човјека с уздрманим увјерењима“. Било је речи о ужасном злочину над ромском децом који је повод писања награђеног романа, о стравичним догађајима које је у логору преживео главни лик, уједно и сам писац, у пролеће 1992. године у окупираном Броду, о данашњим тензијама у празној и девастираној Босни и Херцеговини које могу ескалирати у сваком тренутку.

Грабовац, и сам жртва рата, не упире прстом, не именује кривце, нити потенцира на супротстављеним странама, учесницама сукоба, указујући да у рату ништа није црно-бело, и упућујући на чињеницу да злочинац нема нацију, већ је напросто злочинац – злочинац, нечовек и садиста, небитно са које стране долази.

Видно расположен за разговор, Грабовац је говорио и о књижевности у Босни и Херцеговини, о рецепцији свог романа, о дружењу са писцима и уметницима који су у рату били на супротстављеним странама, а који се после рата заједнички труде да повежу прекинуте нити и подигну нове културне мостове да нам се више не понове страдања од којих нас дели свега тридесетак година, које још увек нису избледеле, нити су ране зацелиле.

Аутор текста и модератор: мр Миша Милосављевић