У галерији Културног центра у Рибници одржана је промоција нове збирке песама Весне Ристовић „Путеви воде“, коју је прошле године објавило Удружење Феномена из Краљева. О поезији Весне Ристовић говорио је песник Милоје Радовић.
Уз учешће ученика другог разреда Основне школе „Вук Караџић“, колегиница и колега који су дошли да подрже своју учитељицу и колегиницу, Весна Ристовић је причала о настанку ове збирке и о импресијама с путовања по Европи, на основу којих су настале многобројне песме из представљене збирке.
Наш истакнути песник Милоје Радовић надахнуто је говорио о књизи примећујући да она, само на први поглед, тачније по поетској форми, делом и по тематици и кратком стиху, наставља Веснину препознатљиву поетику.
„Добро одабраним насловом песникиња, невидљиво на прво читање, обједињује разноврсну тематику својих ранијих књига и, ако бисмо сада могли да их објединимо једном збирном реченицом, онда би она гласила: у потрази за сопством, напокон, после много лутања и трагања, после много посртања и падања, Весна Ристовић открива да је срце завичај свих речи изговорених или записаних било када, било где и било о чему. И ту поруку преноси, из стиха у стих, својим садашњим и будућим читаоцима. Јер, шта је поезија ако не извире из срца и ако не увире у срце?!“
Радовић истиче: „За Весну Ристовић поезија је исто што и вода. Свуда је има. У свему је има: Траг на папиру, речи оскудне, каже песникиња, али иза тог трага стоји море осећања. И ма где да се нађеш, у било којем делу Европе, целог света, чак и кад су датумима означена места настанка песме, све је песма. Исто је са поезијом кад си у Ваљеву, Златарици, Колубари или ту близу вечите и свете Жиче.“
Весна Ристовић рођена је 1971. године у Kраљеву, где живи и ради.
По професији је учитељица, а по убеђењу активисткиња (рад на неформалном образовању за људска права). Објавила је четири збирке поезије: ,,Лек траве очајнице“, ,,Ласта у соби без пролећа“, ,,Снови од чипке“ и ,,Тишина“.
