Трећег дана Фестивала „Златне хармонике Краљева” у Свечаној сали Градске управе организован је програм „Хармоника у Србији и свету”. Поред Мише Мијатовића, Владе Пановића, Александра Софронијевића и Николе Пековића, у програму су учествовали и инструменталиста на хармоници Милош Росић, чланови Српског културног центра „Стефан Немања“ и танго плесачи Бојана Јовановић и Дамјан Станчић.
Хармоника је најпопуларнији и најраспрострањенији музички инструмент, како у свету, тако и код нас. Познаваоци историјата овог инструмента сматрају претечом хармонике кинески шен. Постојећи подаци говоре нам да је шен у Европу стигао у другој половини осамнаестог века и да од тада почиње развој читаве групе инструмената са слободним језичком. Тако је било на далеком истоку и Европи. А када је и како хармоника стигла у Србију? Веровали или не, али прве хармонике стигле су у Србију заједно са лековима које је доносио Спира Стаменковић, апотекар из Војводине. Поред Војводине, хармонике су стигле и у остале делове Србије и то захваљујући још једном трговцу и патриоти. Богат, музикалан, волео је да пева и свира, Димитрије Мита Пашона донео је хармонике из Беча. И оне су се некако одмах „примиле“. Даровити појединци прихватили су овај инструмент и убрзо је Србијом одзвањала народна песма и раскошан звук хармоника.Коло, традиционална игра која се налази на репрезенттивној Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа човечанства, чини део свакодневне музичке праксе српског народа.
Традиционалну музику и „играчка кола” извели су Миша Мијатовић и Милош Росић.
Точак историје се не може зауставити па тако и нови трендови у народној музици. Шездесетих година прошлог века, у почетку некако „стидљиво“, почела је да се рађа нова народна песма. Блиска традиционалној лирици и мелодици, ова песма брзо је нашла свој пут до бројних љубитеља, али и солиста на хармоници, који су нове песме прихватали и на тај начин богатили свој репертоар. Нису ретки хармоникаши који су и сами били ствараоци нових трендова. Неки од њих су Миодраг Тодоровић Крњевац, Радојка Живковић, Новица Неговановић, Тозовац и наше „златне хармонике“ Миша Мијатовић, Влада Пановић и Александар Софронијевић.
Хармоника, са својим извођачким могућностима, била је веома погодан инструмент за извођење компоноване музике у народном духу. Сплет одабраних компонованих песама извео је Александар Софронијевић.
Развој и популарност хармонике широм света покренуло је интересовање најпознатијих композитора класичне музике , који су тридесетих година прошлог века почели да пишу музичке комаде за овај инструмент. Они откривају сасвим специфичне изражајне могућности хармонике и стварају солистичка, камерна и оркестарска дела у којима хармоника има запажену улогу. Код многих савремених композитора хармоника почиње да се третира као изразито авангардни инструмент што, ни на који начин, не искучује могућност извођења дела композитора барока, преко преткласике, класике до периода романтизма.
У овом делу програма публици се представио Никола Пековић изводећи композицију Анатолија Кусјакова.
Интернационални репертоар био је поверен Влади Пановићу.
У Русији хармоника има статус националног инструмента, а публика је имала прилику да чује мали део руског популарног репертоара.
Танго, плес пун чврстине и енергичности, јаких емоција, супротности мушкарца и жене, живота и смрти, развио се на територији Аргентине и Уругваја и као такав налази се на Унесковој листи културног нематеријалног наслеђа. Данас, танго прате солистички инструменти, камерни састави, али и велики оркестри. Влада Пановић је одсвирао и два аргентинска танга, а цео утисак је употпунио плесачки пар.
Музичко дружење и причу о хармоници у Србији и свету припремила је етномузиколог Мирјана Дробац, која каже да је мисија Фестивала „Златне хармонике Краљева” очување и промоција народне музике, а основни критеријум којим се води је квалитет.
