У дворишту Француске куће представљена је најновија збирка песама крагујевачког писца Ненада Глишића. У питању је петнаеста по реду објављена књига аутора који се, поред писања поезије, бави и објављивањем приповедака, романа и критичко-полемичких текстова.
У разговору с модератором Мишом Милосављевићем, пре свега, било је речи о актуелној збирци, која је подељена на четири циклуса. Имали смо прилике да од аутора чујемо и мишљење о томе како данас гледа на прву збирку поезије објављену 1992. године и како размишља о свом тридесетогодишњем књижевном искуству. Било је речи и о актуелном тренутку у савременом српском песништву, о стању у издаваштву и тешкоћама с којима се сусреће неко ко тек упловљава у песничке воде.
Препоручујући ову књигу, Мухарем Баздуљ наводи: „У неким песмама духовит, у неким лапидарно мудар, у неким детиње заигран, Глишић, међутим, кроз целу књигу демонстрира да поезија може, у тек два-три стиха, хаос света довести у естетски ред као они чаробњаци што у неколико секунди савршено сложе Рубикову коцку.”
