У галерији Културног центра „Рибница” Краљево отворена је изложба радова краљевачке уметнице Јоване Булатовић. Изложбу је отворио сликар Бобан Босић.
О Јованиним радовима писао је историчар уметности Слободан Јелић.
„За представљене радове Јоване Булатовић може се рећи да су својеврстан збир видео трагања, у којима препознајемо, такозвану „уметност у првом лицу“. Најпре уочавамо самопредстављање уметнице, изражајним могућностима видео технике, а затим и уношење сопствених идеја, инспирисаних познатим уметничким делима и њиховим ауторима (пример Фрида Кало). У видео перформансу, у вези са Фридом Кало, уметница својим ликом сведочи о чврстом и необичном карактеру мексичке сликарке, који служи као прототип отпора свим недаћама новог доба. Порађајући својим делима метафоричност, дајући јој конкретне облике симбола, Фрида надилази земаљску тривијалност и као да лебди над њом, окружена магијом баште у „La Casa Azul“, а управо то нам дочарава наша уметница. У свему овоме, највећа жеља наше уметнице је да разреши мистерију своје личности и упозна саму себе, храбрећи се Фридином поруком: „Ја сам сама себи муза“. Овај лајтмотив који прожима и мисли наше уметнице није крик егоцентрика, већ тежња да другима остави своје уметничко и психолошко завештање.
Тежећи да објасни своје метафизичко биће, Јована истражује себе баш као што каже Фрида: „Сликала сам себе, јер сам пречесто сама и јер сам „предмет“ који познајем најбоље“. Варирајућим мотивом „Ја сам сама себи муза“, уметница нас упознаје са радовима у којима камера, посебним поступком, приказује вишеслојност психичког бића: реалност и подсвест у коме се сучељавају уметник цртач и уметник дизајнер или као код Бергмана „мислилац у шаху и шах као игра судбине“. Један део радова са истим транспарентом „Ја сам сама себи муза“, може се сврстати у видео експеримент назван „фото колаж“. На њима је лик аутора, наизглед затечен у теми модног дизајна, само наизглед, јер се меланхолија овог Фридиног предсказања, колико год се оно опирало „авети“ модерног доба, брани фотографијим у којој препознајемо Ван Гогов ритам линија и ударце четке, кубистички геометризам, руски конструктивизам, Маљевичев супрематизам и надреалистички смисао позадине.“
Изложба ће бити отворена до 23. новембра 2021.
