БРАЋА ПО ДУШИ – Давид Диоп
Роман који је вероватно уникатан у свету по својој теми; говори о Африканцима који су се борили у Првом светском рату на европском фронту.
Врло концизним а продорним стилом, Давид Диоп приказује младог Сенегалца чији се ум уплиће у лудило након што искуси страхоте и бесмисао рата и смрти. Користећи ритам изворног језика народа Волоф, Диоп развија један хипнотишући стил који читаоцу омогућује суптилан и моћан увид у немир и метеж рата, док истовремено истражује тамну страну људске природе и дубине њеног лудила.
Овај бивши јунак романа, окружен људима које не познаје и језиком који не разуме, приповеда о раси, моралу, илузијама, као и причу о многим другим афричким војницима заглављеним у рововима Великог рата дуго пошто је он завршен.
Иако ратна прича, ова књига истовремено одише топлином, одузима дах и разара као торнадо.
ФРАНТУМАЉА – Елена Феранте
Једно од неизбежних питања у малобројним интервјуима које је тајновита списатељица дала јесте управо – ко је Елена Феранте?
Одговор пружа ФРАНТУМАЉА, књига која се састоји од писама, есеја и интервјуа насталих у периоду 1991–2016. Феранте – списатељица, жена, Италијанка, мајка, ћерка, пријатељица, политичко биће – искрено и без задршке говори о стварима које су битне, језиком и стилом који нас је очарао у њеним књигама.
Феранте одговара на многа питања која су јој читаоци постављали. Говори о томе зашто је одлучила да се држи по страни и пусти да њене књиге живе независно од ње. Говори о стрепњи над процесом у коме роман постаје филм. Говори о радости и тешкоћама писања, о агонији оних који напишу причу а онда је сматрају недовољно добром. Говори и о психоанализи, о градовима у којима је живела, о мајчинству, о феминизму и о свом детињству као складишту сећања, утисака и фантазија. Резултат је живописан и интиман аутопортрет списатељице на делу.
ОСТАЦИ СВЕТА – Игор Маројевић
Трагична судбина човека од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца, па до НАТО бомбардовања крајем деведесетих година прошлог века, одвија се на великим платнима човекове толеранције, опстанка, бола… Могућност, уопштено говорећи, да се све то представи у првом роману о Јасеновцу као доминантној теми, јесте велики покушај да се уједно прикажу и сва страдања двадесетог века. Игор Маројевић у свом несумњиво најбољем досадашњем делу о „веку логора“, како се и назива двадесето столеће, пише хладним тоном, чија мелодија, упркос свем ужасу, проналази ватру која тиња и баца пламен сећања на оне људе и њихове судбине који све више тону у заборав пред неким другим ратовима, неким другим крвавим страдањима. У таквом миљеу, Иванка Новчић, једна од протагонисткиња овог романа, својим чудноватим еросом успоставља баланс, или, боље речено, прелаз између таме и светлости, нудећи наду у спасење невиног, или бар друкчији поглед на оно што је преостало у ОСТАЦИМА СВЕТА…
МЕРИ ПОПИНС – П. Л. Траверс
Оригиналан, вољени класик о најпознатијој дадиљи на свету – Мери Попинс. Кад породица Бенкс објави оглас за дадиљу, са неба се појављује Мери Попинс са кишобраном који прича, спремна да поведе децу у невероватне авантуре. Мери Попинс је строга, али праведна и убрзо Мајкл и Џејн крећу у луна парк унутар слике на тротоару и на многе друге излете са својом дивном, новом дадиљом! Непотребно је рећи, кад се најзад „ветар промени“ и она одлети даље, деца су обузета тугом. Али чаролија Мери Попинс ће заувек остати са породицом Бенкс. Оригинална прича о најпознатијој дадиљи на свету, Мери Попинс, безвремен је класик који је очарао генерације широм света.
СЛАВКО РАДОЗНАЛКО: ДАН У СТАРОЈ ГРЧКОЈ
Да ли сте икада имали жељу да посетите неки временски период који је давно прошао? Да посетите градове и места која су некада постојала, али су током времена ишчезла и променила се? Добро је што Славко Радозналко може само да зажмури и премести се на било које место, а поред тога, он вас позива да са њиме пођете у авантуру и обилазак старе Грчке. Спремите се, биће узбудљиво, а притом ћете и много тога научити!