У дворишту Француске куће одржана је трибина „Корона – уметности (не)склона“ на којој су говорили проф. др Радован Чеканац, др Миланко Шеклер и писац Дејан Алексић. Програм је водио песник Милош Милишић.
Тема је била актуелна пандемија изазвана вирусом Ковид-19, као и утицај пандемија на књижевно стваралаштво кроз векове и данас.
Проф. др Чеканац је истакао да Србији фале епидемиолози, да су промене у програмима на медицинским факултетима почеле још пре тридесет година, што је довело до недостатка одређених кадрова.
„Више смо окренути хроничним незаразним болестима, узроцима за настајање дијабетеса и кардиоваскуларних проблема… То се одразило на теренски рад епидемиолога у овој озбиљној ситуацији са корона вирусом. Младих епидемиолога нема у кризном штабу. Можда је разлог за то што се сматра да смо стали на пут заразним болестима, па је цео свет био неспреман за ово што се десило.“
Чеканац је рекао и то да је корона вирус само један од вируса који је присутан у животињском свету, али је стекао способност да се пренесе са човека на човека. Постоје и други узрочници код животиња од којих прети велика опасност и може се очекивати да се појави још неки вирус који ће довести до интерхуманог преношења.
„Када се појавио вирус у Кини, није постојала паника на светском нивоу. До панике је дошло када су се појавиле слике из Италије, а касније из Шпаније. Добили смо на времену да се мало припремимо. У Краљеву смо спремно дочекали прве случајеве вируса. Имали смо добар епидемиолошки надзор. Морам да нагласим да је у ванредном стању много лакше радити и спроводити одређене мере.“
Први регистровани случајеви у Краљеву били су импортовани случајеви. Тај пик је завршен са 52 оболеле особе. Од 17. јуна почео је други пик. До сада укупно имамо 1401 регистрован случај и 40 смртних случајева.
Др Миланко Шеклер, научни саветник у Ветеринарском специјалистичком институту у Краљеву, рекао је да постоји претпоставка да познајемо отприлке само 0.2 посто од постојећих вируса.
„Један вирусолог је дао дефиницију да вирус постане интересантан за изучавање и науку оног тренутка када први бели човек умре. Инфекција еболе је владала деценијама, али то никога није много занимало. Тек последњих година се изучавало и установљено је да је резервоар слепи миш.“
Шеклер је додао да заразне болести у медицини нису биле атрактивне деценијама јер су постојале вакцине, антибиотици, а с друге стране у ветерини су управо заразне болести оно примарно чиме се баве.
„Радимо са огромним бројем узорака, од пет до десет хиљада, сваког дана. Као што ми радимо, требало би оспособити лабораторије у Краљеву да се у нашем граду врше испитивања, а не да се узорци шаљу у Београд.“
Говорило се и о урушавању Торлака, као и Завода за јавно здравље, односно о урушавању вирусолошке и епидемиолошке служба.
О утицају пандемије на културу говорио је писац Дејан Алексић.
„Ако мало боље задремо у прошлост, историјат епидемија и пандемија видећемо да је мало периода у развоју људске цивилизације прошло безбедно. Слушајући ове конкретне ствари из области вирусологије и епидемиологије, морам да кажем да има феноменалних чињеница које излазе из домена медицине и улазе у домен филозофије, морала, хуманистике генерално. Када чујете све то, ви из свог свакодневног комодитета, из своје тривијалне свакодневице, не можете да не размишљате на један готово метафизички начин, јер ми стварност и свет око себе упознајемо кроз сопствене потребе рачунајући на те мале узане оквире сопственог трајања. И када схватимо да се милион година дешавао неки процес и да смо сада на удару, то нас узнемири, али на један фантастичан начин. То је тај преломни тренутак када из једне егзактне области, каква је медицина или ветерина, дођете у ситуацију да размишљате о филозофији, метафизици, али и уметности као стваралачком чину. Не постоји ниједна област људског деловања које се пандемија није дохватила, па је такав случај и са културом.“
Алексић је дела о којима је говорио класификовао на она која су настала у доба извесних епидемија и на она која су била инспирисана неком одређеном пандемијом. Говорио је о „Декамерону“, Бокачовом најзначајнијем делу, о настанку хуманизма и ренесансе.
„Ми живимо у антропоцентричном свету, а хуманизам и ренесанса нису ништа друго до одређена естетска уметничка, научна, идеолошка поставка која каже да је човек у центру света. Једна пандемија је променила свет из корена. Куга је вековима десетковала континенте. Епидемија тифуса у Енглеској, у доба процвата Шекспировог позоришта, узроковала је настанак „Краљ Лира“. У Русији је Пушкин за време епидемије колере написао нека своја певања из „Евгенија Оњегина“. Такође је и Чехов, који је био лекар, написао чувену новелу „Павиљон број 6.“
Као дела инспирисана пандемијом навео је „Кугу“ Албера Камија, Маркесов роман „Сто година самоће“ , затим Сарамагово „Слепило“ и „Беснило“ Борислава Пекића.
