КЊИЖЕВНИМ ПРОГРАМОМ ОТВОРЕН ФЕСТИВАЛ „МАГЛИЧ“
Програм овогодишњег фестивала отворили су представници савременог књижевног стваралаштва Косова и Метохије: Живојин Ракочевић, Ненад Раденковић, Ратко Поповић и Милан Михајловић. Водитељ програма био је песник Милош Милишић.
„Ово вече смо желели да посветимо оним писцима који живе и стварају на Косову, који су своја дела и животе везали за Косово и Метохију и из те везе их не можемо лако развезати, јер они на то не пристају“, рекао је Милишић на почетку програма.
Први је своју поезију представио Ратко Поповић, рођен 1947. године у Грачаници, аутор бројних књига и антологија, наводећи да су читав период, који је био блистав и значајан за српски род, достојанствено бележили и сведочили о српском страдању.
Ненад Раденковић Јеро ради у Звечану као професор уметности. Добитник је бројних награда. Његова поезија је превођена на руски, шпански и енглески језик. Своје излагање започео је песмом о потопљеној ваљевској Грачаници.
Милан Михајловић је из Косовске Митровице. Објавио је велики број књига поезије, а песме су му објављиване у књижевним часописима и антологијама. Превођен је на бројне светске језике, међу којима је и арапски. Неке од песама, које су посетиоци синоћ могли да чују, посвећене су Даринки Јеврић, једној од најзначајнијих српских песникиња друге половине XX века и песнику Миомиру Микију Јовановићу.
Живојин Ракочевић, директор Дома културе Грачаница, песник и новинар, почео је песмом „Прве трешње“ која говори о убиству дечака Димитрија Поповића. Са Ракочевићем смо разговарали о приликама у култури на Косову и Метохији. Према његовим речима књижевност, сликарство и позоришна уметност не заостају у односу на друге градове у Србији.
„У нашој животној перцепцији и у јавности уопште, постоји та замрзнута слика Косова и Метохије: манастири, фреске, дивно сликарство, али ван тога живот се врло слабо познаје. У енклавама живи десет младих вајара, који за своју душу, живот, и за оно за шта су се школовали, праве своју уметност. Имамо много талентованих младих сликара, а појављују се и нови књижевни критичари и писци.“
Ракочевић је истакао да уз нашу најважнију средњовековну уметност живи и једна савремена, модерна стварајућа уметност.
„Постоји једна чувена Елиотова реченица која каже да се традиција с тешком муком стиче и осваја. Ви се заправо својим талентом укључујете у традицију, у живот, у стварајућу уметност.“
Дат је осврт и на потешкоће с којима се уметници и установе културе на Косову свакодневно сусрећу, па тако Ракочевић каже да су често принуђени да се на различите начине довијају како би организовали програме или добили књиге, које им често не буду испоручене јер су на ћирилици. Неретко се дешава да се отказују догађаји због подизања војске, борбене готовости…
„Све је то мало у односу на оно што ми баштинимо. Никада не смемо заборавити да се наш Нотр Дам налази у Дечанима, да је Сикстинска капела за нас Богородица Љевишка, да су то те вредности које ми чувамо за човечанство, а можемо их чувати само ако поред њих буде стваралаца и ако се ти ствараоци буду активно у животу укључивали у традицију, која није традиција него живот“, закључио је Живојин Ракочевић.
